Disekcija aorte predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje, kod kojeg puca unutrašnji sloj zida aorte, velikog krvnog suda koji izlazi iz srca. Tada krv pojuri kroz rascep, dovodeći do raslojavanja (disekcije) unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida. U slučaju da krv probije i spoljašnji sloj zida, disekcija aorte je često smrtonosna.

Ovo stanje je relativno retko. Najčešće se javlja kod muškaraca u 7. i 8. deceniji života. Simptomi disekcije aorte mogu imitirati simptome drugih bolesti, što neretko dovodi do odlaganja postavljanja prave dijagnoze. Međutim, kada se rano detektuje i leči, šanse za preživljavanje se znatno povećavaju.

Simptomi

Simptomi disekcije aorte mogu sličiti onima kod drugih srčanih problema, kao što je srčani udar. Ti tipični simptomi i znaci uključuju:

  • Iznenadni snažan bol u grudima ili u gornjem delu kičme, često opisivan kao osećaj cepanja ili kidanja, sa širenjem u vrat ili niz kičmu;
  • Gubljenje svesti;
  • Nedostatak daha;
  • Iznenadne poteškoće sa govorom i vidom, slabost ili paraliza jedne strane tela, slično kao kod šloga;
  • Slab puls u jednoj ruci, u poređenju sa drugom.

 

Kada se javiti lekaru?

Ako imate znake ili simptome takvog snažnog bola, gubitak svesti i daha sa simptomima šloga, hitno pozovite 194! Ovi znaci i simptomi ne znače uvek ozbiljan problem, ali ih je najbolje što pre proveriti. Rano uočavanje i lečenje mogu Vam spasiti život!

Uzroci

Disekcija aorte nastaje u oslabljenim delovima njenog zida. Hronično povišen krvni pritisak oštećuje tkivo aorte, i time je čini podložnijom za nastanak pukotine. Može se desiti i da ste rođeni sa stanjem koje se povezuje sa oslabljenom i uvećanom aortom, kao što su Marfanov sindrom, bikuspidni (dvolisni) aortni zalistak ili druga, ređa stanja povezana sa slabljenjem zidova krvnih sudova. Retko, disekciju može izazvati trauma (povreda) grudnog koša, najčešće prilikom saobraćajnih nesreća.

Najčešći i najopasniji tip disekcije aorte je onaj kada dolazi do pucanja zida njenog početnog, uzlaznog dela, neposredno nakon izlaska iz srca, sa ili bez zahvatanja silaznog (daljeg) dela aorte. Drugi, u manjoj meri opasan tip disekcije je onaj koji zahvata samo silazni deo aorte.

Faktori rizika

Najveći rizik za nastanak disekcije aorte predstavljaju:

  • Nekontrolisan visok krvni pritisak (hipertenzija);
  • Ukrućivanje arterija (ateroskleroza);
  • Oslabljene ili arterije sa ispupčenjem (aneurizma);
  • Defekt aortnog zaliska (bikuspidni aortni zalistak);
  • Urođeno suženje segmenta aorte (koarktacija aorte).

Određene genetske bolesti povećavaju rizik za nastanak aortne disekcije, uključujući:

  • Tarnerov sindrom. Povišen krvni pritisak, srčani problemi, kao i brojne druge zdravstvene komplikacije mogu nastati usled ove bolesti.
  • Marfanov sindrom. Ovo je stanje kod kojeg slabe vezivna tkiva, koje čine potporu mnogih struktura organizma. Osobe sa ovim sindromom imaju porodičnu istoriju aneurizme (proširenja i istanjenja) aorte i drugih krvnih sudova.
  • Drugi poremećaji vezivnog tkiva. Tu spadaju Elers-Danlos sindrom, grupa poremećaja vezivnog tkiva, okarakterisana pojavom modrica po koži, oslabljenim zglobovima i fragilnim krvnim sudovima; kao i Lois-Dic sindrom, sa izuvijanim arterijama, pogovoto u vratu.
  • Zapaljenska ili infektivna stanja. Tu spadaju arteritis džinovskih ćelija, odnosno zapaljenje arterija; kao i sifilis, polno prenosiva infekcija.

Drugi potencijalni faktori rizika su:

  • Pol. Muškarci imaju dvostruko veću incidencu disekcija aorte.
  • Starost. Incidenca disekcije aorte ima pik pojave u 7. i 8. deceniji života.
  • Zloupotreba kokaina. Ova droga može biti faktor rizika za nastanak disekcije aorte, jer privremeno podiže krvni pritisak.
  • Trudnoća. Retko se disekcija aorte javlja kod inače zdravih trudnica.
  • Dizanje tegova. Bavljenje ovim sportom povećava rizik za nastanak disekcije aorte, povećavanjem krvnog pritiska tokom treninga.
    Komplikacije

Disekcija aorte može dovesti do:

  • Smrti usled unutrašnjeg krvarenja;
  • Oštećenja organa, kao što je zatajenje rada bubrega ili smrtonosno oštećenje creva;
  • Šloga;
  • Oštećenja aortnog zaliska (aortna regurgitacija) ili pucanja u srčanu kesu (tamponada srca).

Testovi i dijagnostika

Uočiti disekciju aorte može biti nezgodno zbog činjenice da su njeni siptomi slični onima kod raznih zdravstvenih problema. Ono što lekarima budi sumnju je najčešće:

  • Iznenadan osećaj snažnog bola u grudima ili leđima;
  • Uvećanje senke aorte na RTG snimku;
  • Značajna razlika u krvnom pritisku među rukama.

Iako ovi znaci i simptomi sugerišu postojanje disekcije aorte, uglavnom su neophodne druge, osetljivije metode dijagnostike. Najčešće korišćene su:

  • Transezofagealna ehokardiografija (TEE). Upotreba ultrazvučnih talasa za stvaranje slike srca. TEE je posebna vrsta ehokardiografije, kod koje se sonda plasira u jednjak, iza srca i aorte, time dajući detaljniju sliku nego standardni (transtorakalni) ehokardiogram.
  • Kompjuterizovana tomografija (CT). CT koristi seriju RTG slika za stvaranje slike tela. CT grudnog koša je zlatni standard u dijagnostici disekcije aorte, pogotovo sa upotrebom kontrasta, kojim se poboljšava uvid u stanje srca, aorte i ostalih krvnih sudova.
  • Magnetna rezonanca angiogram (MRA). MRA koristi magnetno polje i pulseve radio talasa za stvaranje slike krvnih sudova u telu.

disekcija3

Lečenje i lekovi

Hitan tretman je neophodan! Terapija se svodi na hirurgiju ili lekove, u zavisnosti od toga koji deo aorte je zahvaćen.

Hirurško lečenje predstavlja uklanjanje što je moguće većeg segmenta oštećenog dela aorte (pogotovo mesto rascepa) i rekonstrukciju tog dela upotrebom sintetičkog cevastog grafta. Ukoliko je oštećen i aorti zalistak, obavlja se i njegova rekonstrukcija ili zamena veštačkim. Ukoliko je disekcija po tipu zahvatanja samo silaznog dela aorte, lečenje se može izvršiti i plasiranjem stenta (strukture sa žičanom mrežom) u oštećeni deo aorte.

Terapija lekovima se svodi na obaranje krvnog pritiska i smanjenja osećaja bola. Ova terapija nije definitivna, i koristi se za stabilizaciju stanja pacijenta pre operacije, odnosno za sprečavanje širenja disekcije u do tada neoštećene segmente aorte. Uloga lekova je značajna i nakon hirurškog lečenja, kako bi se doživotno ograničavao nivo krvnog pritiska.

Prevencija

Evo nekoliko saveta kako da smanjite rizik od nastanka disekcije aorte:

  • Kontrola krvnog pritiska. Ukoliko imate povišen krvni pritisak, nabavite aparat za samostalno merenje njegovih vrednosti;
  • Nemojte pušiti! Ukoliko pušite, preduzmite mere za odvikavanje.
  • Težite idealnoj telesnoj težini. Vodite ishranu sa što manje soli, dosta voća, povrća i integralnih žitarica. Budite fizički aktivni.
  • Vezujte pojas u saobraćaju. Time smanjujete mogućnost povrede grudnog koša.
  • Sarađujte sa Vašim lekarom. Ukoliko u porodici imate istoriju disekcije aorte, bolesti vezivnog tkiva ili bikuspidni (dvolisni) aortni zalistak, recite to svom lekaru. Ako imate aneurizmu aorte, raspitajte se kod svog lekara koliko često morate da idete na kontrole, kao i da li Vam je neophodno hirurško zbrinjavanje. Ukoliko imate genetsko stanje koje povećava rizik od nastanka disekcije aorte, Vaš lekar Vam može preporučiti lekove, čak i ako imate normalan nivo krvnog pritiska.